Neki mi zamjeraju što previše pišem o jezerima. A ja smatram da su uz more i planine, jezera skriveni adut našeg turizma. Mada, neka jezera idu uz planine, pa je teško reći ko je veći i značajniji. Svako jezero je specifično i na svoj način lijepo i interesantno.

Bukumirsko jezero se nalazi pedesetak kilometara sjeverno od Podgorice i, na zadovoljstvo onih koji vole da “pogledaju” prirodu ako do nje mogu da se dovezu, do njega se stiže asfaltiranim putem. Dio puta kroz Kuče je rekonstruisan a ostatak je u pristojnom stanju. Oprez zbog širine puta i krivina, nije na odmet.

Bukumirsko jezero  se nalazi u podnožju Kučkih planina i od njega se pruža  savršen pogled na njih, posebno ako se gleda preko jezera. To je jedan od najforografisanijih motiva prirode kod nas.

Prostor oko jezera je idealan za kampovanje. Često ga koriste, kako organozovana planinarska društva, tako i pojedinci, jer se u ovom planinskom masivu  nalazi više od 20 vrhova visine preko 2000 metara.

 Jezero se nalazi na 1.443 m nadmorske visine. Nije preveliko, ali je relativno duboko. Dugo je 210 , široko 130 a duboko čak 17 metara . No, i pored toga, veoma je prijatno za kupanje. Tako bar kažu oni koji su probali.

Brojne legende se ispredaju o ovom jezeru. Kako o tome kako je nastalo,  o tome po kome je dobilo ime, tako i o nestanku naroda po kojem je jezero dobilo ime. Previše je to legendi za ovaj blog, pa ću ukratko. Jezero je dobilo naziv po neslovenskom, nomadskom narodu koji je u davna vremena živio na obalama ovoga jezera. Pretpostavljate da se narod zvao Bukumiri. U jezeru je živio zmaj koji je mještanima pravio probleme, te oni odluče da ga se otarase. Zapalili su gomilu drveća na stijeni iznad jezera i kada se stijena usijala od toplote, obrušili su je u jezero koje je od toplote proključalo. Iz jezera je iskočio čovjek na bijelom konju koji je bacio kletvu na Bukumire. Prokleo ih je da se međusobno istijebe. Vremenom se kletva obistinila i oko jezera je ostalo samo kamenje.

Ne mora se peti na vrhove da bi se vidjeli idilični pejzaži sa katunima koji pokušavaju da se održe i u ovim vremenima. U okolini jezera, ako se malo protegnu noge, zadivi nas ovakav pogled.

Podgoričani bi trebali bolje da upoznaju prirodne ljepote koje se nalaze u njihovom okruženju. Bukumirsko jezero i Kučke planine su pri vrhu liste. Ko nije oran za planinarenje, knjigu i krparicu pod mišku, pa u hladovinu.

Daleki potomak zmaja koji je povremeno noću izlazio iz vode i, po legendi, prepadao Bukumire, a kasnije posredno kumovao njihovom nestanku, i dalje živi u jezeru. Zove se Tritorus montenegrinus, iliti,  endemični daždevnjak. Nisam ga vidjela, ali možda vi budete bolje sreće. 🙂