Ja sam pomalo naopaka osoba. Ljeti svi hrle na more, a zimi u planine, na skijanje. Ja, obrnuto. Priličan sam namćor, priznajem. Ne volim gužvu, smeta mi vrućina, isključiva sam kad je muzika u pitanju. Zato biram samoću. Ljeti planine, a zimi plaža samo za mene. I još Velika. Ulcinjska.

O Ulcinju sam već pisala, veoma detaljno. I o starom gradu, o Solani, o Šasu i Šaskom jezeru. Samo Veliku plažu nisam pomenula. A kad sam  drugog dana Nove godine razmislila gdje bi bilo lijepo “pobjeći od kuće”, izbor je pao na Veliku plažu. Plaža je dugačka 12 kilometara. Pješčana. Ljeti raj za kajtere, ljubitelje sunčanja, dobrog provoda…A zimi…bar kilometar plaže, samo moj.

Bila je crvena zastavica, pa nismo pokušavali da plivamo. Dobro, možda nas je “malo” pokolebala i temperatura vazduha od 8 stepeni.

Nije nas niska temperatura omela u uživanju. Dobro smo se obukli a ponijeli smo i prekrivače. Bio je prelijepi sunčani zimski dan. Čitanje uz muziku talasa je idealno za početak novog ljeta.

Velika je šteta što se potencijali Velike plaže ne koriste za sportski turizam. Pogotovo zimi. Međutim, rušenjem nekoliko hotela, Ulcinj je ostao bez znaćajnih kapaciteta i izgubio bitku kad je ovaj vid turizma u pitanju.

Omiljeni “sport” koji ja upražnjavam na Velikoj plaži je skupljanje školjki. Juče mi je baš dobro išlo. Par stranica knjige, nekoliko školjki u posudicu. Red čitanja, red zagrijavanja i protezanja nogu.

Puno se plaža rasporedilo na tih 12 kilometara.Ljeti svaka ima neku osobenost, određenu muziku iz plažnog bara, razne aktivnosti.  Ono što me je više nego obradovalo, je čistoća plaže. Nisam morala da se nerviram zbog plastičnih boca, papuča i brojnih drugih “zaboravljenih” rekvizita. Bio je to dan za uživanje i punjenje baterija za početak radne godine.

Kad je sunce postalo zubatije, sa plaže smo se preselili u Ulcinj. Ulcinj, u ove praznične dane, prepun. U popularnim kafićima pored Male plaže, nije imalo slobodnog mjesta. Svejedno smo planirali da prošetamo Starim gradom i “uhvatimo” najljepši zalazak sunca.