Bar je jedan od naših primorskih gradova koji “živi” tokom cijele godine,  ne samo tokom kratke ljetnje sezone. Volim Bar iz brojnih razloga i često trknem do njega. Zato sam htjela da s vama podijeli svoje impresije s njim u vezi. Najviše volim Bar zimi. Kad već ne mogu da šetam po planinama, već moram po  betonu, daleko je ljepše da taj beton bude pored mora. Barsko šetalište je dugo nekoliko kilometara, od luke do kraja Šušanja (tako ja računam). Ima jedan kafe bar na polovini šetališta koji i zimi prodaje sladoled (koji se ne zaobilazi). Tu su palme, u svako doba godine u različitom ruhu.  Luka je meni neiscrpna inspiracija za fotografisanje a Dušku za maštanje (on bi jedan ovako mali, malecki brodić). 🙂

Duž šetališta se prođe pored lijepe zgrade Dvorca kralja Nikole. Malo se rastužim što, kad su već renovirali zgradu, ne “posrediše” malo i park iza zgrade, ali, valjda će i to doći na red nekad.

Na mostiću između Bara i Šušanja (ili sam tu granicu ja izmislila, ne znam) obično se hrane i fotografišu patke, galebovi koji se prave da su patke…a može ti se posrećiti da naletiš na ovakav prizor.

Jedna od turističkih atrakcija Bara je i Stara maslina, stara preko 2000 godina. Da bi poživjela bar još toliko, ograđena je da bi se nesavjesni građani spriječili da je u tome ometu.

Bar je grad koji ima brojne manifestacije. Ima tu i kulturnih i zabavnih manifestacija a ja najviše volim Maslinijadu. Valjda zato što se održava krajem novembra kad se omali gužva u gradu. Zato je na Maslinijadi , koja ove godine slavi 14. rođendan, ima i previše. Gužva je jedino što mi smeta, sve ostalo mi je mnogo simpatično. Zato najčešće dođem nedeljom, kad posjetioca ima kudikamo manje. Na Maslinijadi se predstavljaju domaćini iz okoline Bara sa svojim tradicionalnim proizvodima. Ima tu svega: od maslina i proizvoda od njih (čak i posuda i ukrasa pravljenih od maslinovog drveta), meda, raznih vrsta napitaka, do ćilima. Sve je šareno, svi se trude da im štand bude što originalniji, jer se tako privlače kupce.

Ipak, ono što najviše volim u Baru (ako ne brojim drugove i prijatelje 😉 ) je Stari Bar. Dolazila sam tamo i dok sam bila djevojčica. Tad je bio zapušten i zaboravljen, a ja nikako nisam mogla da shvatim zašto neko nešto ne preduzme. Radovala sam kad sam čula da je počela njegova rekonstrukcija i pratila sam radove od početka. I sad, posle (ili prije Maslinijade),a nerijetko i mimo nje, prošetam istim, poznatim stazama Starog Bara, koje uvijek budu nekako drukčije.

Do Starog Bara je lako doći, iz više pravaca. Ako se ide iz centra Bara, prate se putokazi za Ulcinj. Na prvom kružnom toku posijle nadvožnjaka, skreće se , prateći putokaz. Odatle se teško može promašiti. Prati se glavni pravac. Kad se dolazi starim putem iz pravca Virpazara, opet se ne može se promašiti, jer se put se spušta pravo do Starog Bara.

Stari Bar se nalazi u podnožju Rumije, nepristupačan sa tri strane . Istorija Starog Bara je veoma zanimljiva, a najbolje ćemo je upoznati kad se kompletni grad rekonstruiše. Dosta se uradilo, no, ne sve. I nadam se da se neće stati na pola puta. To je veliki turistički potencijal koji se ne smije zapostaviti. Takođe se iskreno nadam da se neće realizovati sulude i megalomanske ideje o “valorizovanju” ovog kulturno-istorijskog spomenika na način kako misle pojedini naši političari. Ono što me najviše oduševljava u Starom Baru je simbioza kamena i biljaka. A ja ne mogu da se odlučim šta mi je ljepše.

Sa vrha tvrđave, do koje se stiže uskim, strmim stepenicama, puca pogled prema Rumiji. Kroz otvore na zidinama pružaju se zanimljivi pogledi. Jedan od njih je na  akvadukt koji je , takođe, značajan istorijski spomenik ovih prostora.

Ono što naše primorske gradove čini naročito privlačnim je blizina planina i mora. Svaki grad ima svoju planinu. Bar ima Rumiju, na koju sam se popela i koja me je, naravno, oduševila. No, o tome sam pisala nekom drugom prilikom.

Stari Bar i Rumija predstavjaju nerazdvojnu cjelinu. Pogled sa zidina u podnožje Rumije nam dozvoljava da naslutimo kakav je bio život u prethodnim vjekovima kada je tu radilo više vodenica i sve vrvjelo od života.

Ono što volim u Baru je i što su ljudi moderni, slušaju dobru muziku. I ne libe se da svoje oduševljenje izraze i grafitom. 🙂 🙂